Ljubav, vera, nada
Da li vam je poznat onaj osećaj miline koja srce "ispuni do kraja" i onda počne da se "preliva iz srca" i širi ka svim ostalim delovima tela? Sigurna sam da jeste.
Mnogima se to desi kada dobiju nešto veliko, vredno ili dugo željeno. Nekada taj osećaj izazove automobil, plišana igračka, cvet, poljubac, topli zagrljaj... Bilo kakav znak pažnje. Pažnja.
A nekada taj osećaj može da izazove pokret glavom koji označava odobravanje. Nekada taj jednostavni pokret znači više od najvećeg znaka pažnje.
Iz mračne ulice jedne ledene noći taj pokret je jednom promrzlom psiću promenio život. Taj jednostavni pokret te noći učinio je da moj topli dom podelim sa tim malim štencom iz mračne ulice. Čudesni pokret glavom omogućio je mališanu da u mojoj porodici provede tu noć.
Od te noči prošlo je mesec dana... Još je tu... Postao je deo porodice...
Sada već tromesečni štenac, pomalo nestašan, vrlo radoznao i veseo, osvojio je čak i tvrdo srce osmogodišnjeg mačka. Bojažljiv je kada izađemo u šetnju, možda zbog hladnoće ili straha zbog samoće. Ali srećan je... Repić ga odaje.
I dok ovo pišem, leži glavom naslonjen na moje noge. Mirno spava. Srećan je...
Porastao je za ovih mesec dana. Ranica od ujeda koju je imao na stomaku, već je zarasla. Čist je i sit. Srećan je...
Ne postoji način da se zahvalim za taj jednostavni pokret glavom, za odobravanje i podršku... Ne postoji način da se zahvalim što ujutru pogledom najpre sretnem dva oka koja su, puna ljubavi, poverenja i očekivanja, strpljivo čekala da se probudim.
Srećna sam.
Ne znam šta sam na tvom blogu očekivala, možda nešto kao "šta kupiti tašti za rodjendan". :)))))
Ovim postom si me definitivno osvojila. Imaš moju punu pažnju. Obožavam pse, tvoj gest... Dostojno heroine. Pozdrav.
Volela bih kada bih znala da rečima prenesem bar delić emocija. Ali, nevešta sam sa rečima. Još učim :))
Želela bih blogom da skrenem pažnju na male stvari koje nas čine srećnim, a koje uvek nekako zaboravimo pod uticajem skupih, blještavih izloga i brze vožnje kroz život. Nadam se da neću "skrenuti sa puta".
PS: Nadam se i da ću uspeti da ubedim zetove da nekada tašte obraduju za rodjendan ;)))